Danas je Eleutherococcus senticosus poznat u celom svetu, ali je otkriven tek 1960-ih godina. Zaposleni Akademije nauka, koji su radili na tajgi stanici, primetili su kako medvedi jedu lišće ovog grma i počeli su proučavati njegova svojstva. Otkriće je bilo pravovremeno, jer je tada vojsci, sportu, astronautici bilo potrebno sredstvo za izdržljivost. Godine 1962. biljku je odobrio Državni farmakološki komitet, odnosno uključena je u Farmakopeju.

Međutim, u NRK-u je ovaj stanovnik dalekoistočne tajge bio poznat i ranije. U kineskoj tradicionalnoj medicini, eleuterokok se smatra „energijom koja daje Qi“. Takođe, odvari od lekovitog korena se tamo koriste za lečenje bubrega i slezine, a koriste se i za ublažavanje napetosti.

Popularnost Eleutherococcus-a promovisala je doktrina o stanju nespecifično povećane rezistencije (SNPS) doktora medicinskih nauka N.V. Lazarev. Poznavanje ovog stanja predstavljalo je napredak u medicini i fiziologiji. Naučnik je dokazao da se odbrambena snaga organizma može povećati na dva načina. Prvi je da se postepeno navikavate na štetne efekte: gladovanje kiseonikom, temperaturne fluktuacije, intoksikacije itd. Ali postoji lakši način – možete poboljšati adaptaciju korišćenjem nekih lekova, proizvoda i biljaka. Otuda i naziv ove grupe lijekova – „adaptogeni“ [1]

Naučnici su velike nade polagali u „koren života“ – ginseng, koji je tada već bio poznat u Rusiji zahvaljujući kineskim isceliteljima. Međutim, ispostavilo se da je njegova sirovinska baza u našoj zemlji mala. Student N.V. Lazareva Doktor medicinskih nauka I.I. Brekhman je predložio korištenje Eleutherococcus, jer je bio mnogo češći u SSSR-u. Osim toga, ispostavilo se da u nizu pokazatelja čak i nadmašuje svoj poznati pandan. Otuda i popularni naziv biljke – „sibirski ginseng„.

Ovaj trnovit, ali izuzetno koristan grm pomaže da izdrži bilo kakve ekstremne udare – bilo da se radi o promenama temperature, opijenosti ili visokoj vlažnosti. Uz to je lakše savladati fizičko i emocionalno preopterećenje. Ovaj preparat će pomoći kod gubitka snage, lošeg raspoloženja, što se vrlo često dešava u hladnoj sezoni. Biće vam obezbeđen priliv energije, a ovaj koren će otkloniti pospanost, apatiju kao rukom skinuta.. Kod hipotenzije će vam pomoći i preparati Eleuterokokka.

Ali za osobe s hipertenzijom, aritmijom, infarktom miokarda, nesanicom, ovaj preparat je kontraindikovan. Ovaj prirodni iscelitelj odavno je dokazao svoju efikasnost u sportu. Pomaže u smanjenju hipoksije, što je toliko važno za postizanje rezultata. Povećava vitalni kapacitet pluća, omogućavajući vam da se efikasnije nosite sa zadacima. Sedamdesetih godina prošlog veka opseg ovog adaptogena se proširio. Pozitivne povratne informacije stigle su od radnika u smenama i polarnih istraživača, koji su izjavili da je biljka omogućila bolje suočavanje s efektima hladnoće. Ovaj adaptogen je vrlo koristan kod umora, nervozne iscrpljenosti. Neophodan nakon povreda, operacija i teških bolesti. Profesor N.V. Lazarev je otkrio da se kao rezultat uzimanja Eleutherococcus u krvi povećava nivo β -endorfina, koji su odgovorni za ublažavanje bolova. Povećava se i hemoglobin u krvi, što pozitivno utiče na zarastanje rana. Preparat je odličan za rešavanje svih navedenih problema.

Eleutherococcus P  u svom sastavu ima: krioprah rizoma i korena eleuterokokka, vitamin C. Regenerativno dejstvo biljke je visoko i postiže se sadržajem gorkih materija iz grupe glikozida – eleuterozida. Do danas ih je u biljci pronađeno 7: A, B, B-1, C , D , E , F. Naučnici pridaju poseban značaj dvojici od njih – eleuterozid E (siringarezinol diglukozid) i eleuterozid B ili siringina. Koren i lišće također sadrže flavonoide, tanine, sterole i pektine. Poslednje dve supstance obezbeđuju imunomodulatorno svojstvo . A eterično ulje i antocijani, kojima je biljka bogata, imaju antioksidativno delovanje. Štiti mišiće od oštećenja slobodnim radikalima i mlečnom kiselinom. A kumarini, koji se također nalaze u korenu, poznati su po svojim protuupalnim rezultatima. Do poboljšanja adaptacije uz pomoć ove biljke dolazi zbog dodavanja novih resursa organizma. Zauzvrat, to se postiže stimulacijom nervnog, endokrinog, imunološkog, kardiovaskularnog sistema. Glikogen se također akumulira u mišićima i jetri, što je gorivo za telo.